Čime izolirati balkon iznutra? Materijali za toplinsku izolaciju: kako ne pogriješiti pri odabiru

Čime je najbolje izolirati balkon? Recenzije stručnjaka ne daju jednoznačan odgovor. Postoji 5 popularnih toplinskih izolatora: keramzit, stiropor, penofol, mineralna vuna i stiropor. Svaki ima prednosti, nedostatke i karakteristične značajke koje treba uzeti u obzir.

Saznajmo kada treba koristiti svaki od ovih materijala.

Stiropor

Da biste sami jeftino obložili balkon, odaberite materijal koji se lako obrađuje. Stiropor u potpunosti zadovoljava ove zahtjeve.

Tehnološki, ovaj materijal je pjenasta i stvrdnuta plastična masa. U stiropor pločama ima puno zraka, a zrak je izvrstan toplinski izolator.

Koristi se za izolaciju kuća izvana, oblaganje soba iznutra. Dakle, pogodan je i za balkon.

Mineralna vuna

Zapravo, to nije vuna. Materijal nema ništa zajedničko s pamukom. Mineralna vuna se izrađuje od taline pijeska, dolomita, vapnenca, visokopećne troske ili stijena.

Minerali se tale do tekućeg stanja, plastična masa se izvlači u niti i od njih se oblikuje lagan porozan materijal.

Keramzit

Ovaj toplinski izolator izrađuje se od lako topljive gline ili glinenog škriljca. U biti, to je obična keramika, samo granulirana.

Glina se miješa s vodom, stavlja u rotirajuće bubnjeve i zagrijava do 1300 ^°C. Materijal 'vrije', a u granulama se pojavljuju pore koje keramzitu daju visoka toplinsko-izolacijska svojstva.

Penofol

Ovaj materijal podsjeća na tkaninu od koje se šiju jesenske jakne: ispod glatke srebrne folije osjeća se mekana, porozna masa.

Sličnost nije slučajna. Penofol se izrađuje od pjenastog polietilena koji je prekriven tankim slojem aluminijske folije.

Materijal dolazi u tri vrste:

• A – prekriven folijom s jedne strane;
• B – folija s obje strane;
• C – s jedne strane folija, s druge samoljepljiva.

Penofol djeluje poput termosice – aluminijski sloj reflektira toplinu, a polietilenska pjena služi kao toplinski izolator. Tanki sloj ovog materijala jednako je učinkovit kao deblji stiropor ili mineralna vuna.

Penoplex

Ovaj materijal je 'brat blizanac' stiropora. Penoplex se izrađuje od istih sirovina, ali po drugoj tehnologiji.

Granulirani stiropor stavlja se u posebnu ekstruzijsku jedinicu, zagrijava i dodaju se katalitički plinovi. Tijekom obrade materijal se pjeni, napuhuje i pretvara u voluminoznu poroznu masu. Promjer jedne ćelije penoplexa je od 0,1 do 0,3 mm, a svaka ćelija izolirana je od ostalih.

Kada se pjenasta masa ohladi, postaje čvrsta – mnogo čvršća od stiropora. Bezoblične sirovine režu se na pravokutnike i dobivaju se vama poznate guste narančaste ploče.

Usporedna tablica

Radi preglednosti sakupimo sve karakteristike u tablicu.

Najviše minusa ima stiropor – ali je zato najjeftiniji. A najviše pluseva ima obična mineralna vuna.

Po čemu se razlikuju različite vrste toplinskih izolatora

Izolacijski materijali dijele se:

• po obliku: čvrsti listovi, role, sipki materijali, sredstva za pjenjenje;
• po načinu pričvršćivanja: materijali se sipaju, lijepe, pričvršćuju tiplima ili čavlima, postavljaju unutar konstrukcije, na vanjskoj ili unutarnjoj strani;
• po kemijskom sastavu: plastika, minerali, glina.

Listove je lako pričvrstiti na vertikalne površine. Mekani toplinski izolatori, pakirani u role, izvrsno ispunjavaju niše u okvirima. Mogu se vrlo čvrsto položiti – tako da ne ostanu hladni mostovi. Sipki materijali su univerzalni. Možete ispuniti vertikalni okvir, a možete ih dodati u beton kao punilo i zaliti pod.

Pjena prodire u najteže dostupna mjesta, potpuno ispunjava niše, ne ostavljajući praznine.

O kemijskom sastavu ovise čvrstoća, trajnost i sigurnost materijala.

Stiropor: prednosti i nedostaci

Stiropor je jedan od najpopularnijih toplinskih izolatora.

Prednosti

Ovaj univerzalni materijal ima brojne prednosti.

• Stiropor je lako transportirati i skladištiti.

Materijal se prodaje u blokovima velikih kvadrata. Uzmete takav blok, bez napora ga podignete bilo u liftu bilo stepenicama i stavite na slobodno mjesto. To je sve.

• Lako se obrađuje.

Stiropor možete rezati čak i običnim kuhinjskim nožem, ako ga dobro naoštrite.

• Jednostavno se montira.

Stiroporne ploče pričvršćuju se ljepilom ili posebnim plastičnim tiplama sa širokim glavama. Neće vam trebati posebni alati niti profesionalne vještine.

• Stiropor se ne boji vode i temperaturnih oscilacija.

Ne upija vlagu, ne truli i ne raspada se. Ako ploču tretirate posebnim pripravcima, gljivice i plijesan se neće pojaviti.

• Niska cijena.

To je najpristupačniji od izolacijskih materijala. Samo 0,40 € za 1 m².

Nedostaci

Ovaj materijal također ima nedostatke.

• Stiropor se zapali.

Mnogi misle da ovaj materijal ne gori. Nije istina. Gori, a pritom ispušta guste oblake toksičnog crnog dima. Ako često pušite na balkonu, odaberite drugi izolacijski materijal.

• U stiroporu se gnijezde glodavci.

Miševi u stiropornim pločama prave rupe i tamo izvode potomstvo. Ako živite na prvom katu, glodavci će postati ozbiljan problem.

• Pri zagrijavanju ispušta toksične tvari.

Ako spajate balkon sa stambenim prostorom, ne vješajte snažni grijač ili radijator na zid izoliran stiroporom.

• Stiropor je krhak.

Materijal se mrvi i lomi čak i pri slabom pritisku. Ako planirate izolirati pod, morat ćete napraviti okvir.

• S vremenom se pojavljuje neugodan miris.

Za balkon se ovaj problem rješava otvorenim prozorima za provjetravanje. No ako namjeravate pripojiti prostoriju stambenoj sobi, koristite drugu toplinsku izolaciju.

Mineralna vuna: prednosti i nedostaci

Ovaj toplinski izolacijski materijal je prvak po omjeru prednosti i nedostataka.

Prednosti

Graditelji imaju mnogo razloga za korištenje mineralne vune za izolaciju.

• Širok izbor vrsta materijala.

Mineralna vuna se prodaje u rolama, matama, pločama i u rasutom stanju, može biti debela i tanka, tvrda, mekana i puhana. Moći ćete odabrati varijantu koja maksimalno odgovara vašim ciljevima.

• Mineralna vuna diše.

Ako želite obložiti izolirani balkon drvetom, važno je osigurati prirodnu cirkulaciju zraka.

• Materijal ne trune, ne gori, a pri zagrijavanju ne ispušta toksine.

Od mineralne vune izrađuju se protupožarne barijere. Ovaj materijal se ne zapali čak ni pri temperaturi od 1000 ^°.

• Nema fenola.

Neki misle da mineralna vuna ispušta otrovne tvari. Prije 70 godina to je bilo tako, ali sada su se tehnologije promijenile. Sada u sastavu mineralne vune ima minimalno tvari koje sadrže fenol, i one ne isparavaju.

Dobar zvučni izolator.

Izvrsno odsijeca agresivnu uličnu buku.

Nedostaci

Mineralna vuna ima dva značajna nedostatka.

• Upija vlagu.

A voda dobro provodi toplinu. Ako vlažnost mineralne vune poraste za 2%, izgubit će 15% učinkovitosti kao toplinski izolator. Balkone izolirane ovim materijalom treba kvalitetno parno i hidroizolirati.

• Skuplja prašinu.

Ako loše izolirate mineralnu vunu i spojite balkon sa sobom, mogu nastati problemi. Osobito ako u obitelji ima alergičara.

Staklena vuna je potencijalno opasna. Tanka krhka vlakna se zaglave u odjeći, zabijaju se u kožu i izazivaju iritaciju pluća pri disanju. Upravo zato profesionalci preferiraju izolatore od kamena ili troske.

Keramzit: prednosti i nedostaci

Ovaj materijal ima mnogo jakih strana, ali ima i slabosti.

Prednosti

Keramzit — to su komadići keramike, i time je sve rečeno.

• Nije zapaljiv.

Keramika ne gori.

• Trajan.

Izolacija će trajati od 40 do 60 godina.

• Ne boji se ni vrućine ni hladnoće.

Keramzit ne puca, ne deformira se i podnosi do 300 ciklusa smrzavanja.

• Može se koristiti za izolaciju poda.

Kamenčići se jednostavno dodaju u beton kao punilo, ali se mogu i nasipati ispod dasaka.

• Ekološki materijal.

To je jednostavno pečena glina. U njoj nema stranih kemikalija, toksina ili teških metala.

• Biološka otpornost.

Plesan i gljivice se ne pojavljuju na keramzitu, glodavci ne žive u tom materijalu.

Nedostaci

Keramzit ima tri značajna nedostatka.

• Sloj toplinske izolacije mora biti debeo.

Najmanje 20 cm – i to samo keramzit. A tu su još okvir, obloga… Izgubit ćete puno korisne površine.

• Keramika dobro upija vlagu.

1 kg keramzita može upiti 200 ml vode. To smanjuje njegova termoizolacijska svojstva – i povećava vlažnost u prostoriji.

• Nezgodno je izolirati zidove.

Keramzit je sipak, što znači da za njega treba napraviti čvrst vertikalni okvir s malim očicama. No s izolacijom poda i stropa nema problema.

Penofol: prednosti i nedostatci

Zašto majstori vole ovaj materijal i s kojim se problemima suočavaju?

Prednosti

Ovo je najpraktičniji toplinski izolant za rad.

• Penofol se lijepi kao obične tapete, samo što ne treba razrjeđivati ljepilo.

Jednostavno kupite rolu i oblijepite zidove iznutra; materijal se učvršćuje laganim pritiskom. Za sigurnost, rubove pričvrstite na površinu klamericom.

• Materijal zauzima malo prostora.

Najviše do 0,5 cm – idealno za izolaciju malog balkona.

• Nećete morati čistiti smeće nakon rada.

Penofol se ne lomi i ne mrvi, s njega ne praši.

• Ne boji se vlage.

Materijal je nepropusan za paru i vodu; na njemu se ne razvijaju plijesan i gljivice.

• Vatrootporan je.

Metalna folija ne gori.

Nedostaci

Nedostatci penofola su neznatni.

• Aluminij provodi struju.
• Pobrinite se za kvalitetnu izolaciju električnih instalacija.

Materijal je mekan; probija se čak i pritiskom prsta. Nećete moći nalijepiti tapete na penofol niti nanijeti žbuku. Obično se penofol oblaže gips-kartonom, drvetom ili plastikom.

Penoplex: prednosti i nedostatci

Majstori cijene visoka termoizolacijska svojstva penoplexa, ali ima i dosta problema s tim materijalom.

Prednosti

Penoplex je poboljšani stiropor.

• Učinkovit toplinski izolant.

2 cm penoplexa ima ista izolacijska svojstva kao 3 cm stiropora ili 4 cm mineralne vune.

• Čvrst – za porozan materijal.

Penoplex je jedan od najčvršćih toplinskih izolanta. Možete se na njega osloniti i pritisnuti ga – materijal će izdržati sve osim izravnog snažnog udarca.

• Lako se montira.

Moći ćete sami izolirati balkon.

• Nepropustan za paru.

Materijal osigurava izvrsnu hidroizolaciju.

• Povoljan omjer cijene i kvalitete.

Penoplex je skuplji od stiropora, ali kvalitetniji i praktičniji.

Nedostaci

Nedostataka penoplexa je malo, ali su ozbiljni.

• Opasnost od požara.

Penoplex se može zapaliti običnom šibicom. Pri gorenju ovaj materijal jako dimi i u zrak ispušta vrlo opasne toksine: ugljični monoksid, fosgen, cijanovodik i bromovodik. Postoje vatrootporne vrste penoplexa, ali su skuplje. Osim toga, i pri jakom zagrijavanju ispuštaju toksine.

• Nepropusnost za paru.

To je prednost – ali i nedostatak. Vlaga koja ipak prodre u konstrukciju ne ispari u potpunosti. Kao rezultat, materijal koji se nalazi ispod penoplexa se vlaži i propada. Osobito je pogubna kombinacija penoplexa s drvetom – daske trunu, a u njima se razvijaju plijesan i gljivice. Kratkotrajnost.

Proizvođači tvrde da je vijek trajanja penoplexa oko 50 godina. No majstori kažu: materijal počinje propadati već nakon 15-20 godina.

Što odabrati?

Iskusni majstori savjetuju da obratite pozornost na sljedeće točke.

• Čime planirate oblagati zidove?

Ako želite obložiti izolirani balkon daskama, nemojte koristiti penoplex. Uzmite mineralnu vunu; ona osigurava prirodnu ventilaciju.

• Želite li uštedjeti korisnu površinu?

Dakle, vaš izbor – penofol. To je najtanji toplinski izolator.

• Među članovima obitelji ima li alergičara?

Stiropor, keramzit i penofol hipoalergeni su i zajamčeno ne ispuštaju toksine.

• Živite li iznad bučne prometnice ili se ispod kuće stalno čuje glazba?

Dakle, potrebna je dobra zvučna izolacija. Koristite mineralnu vunu ili penopleks.

• Imate li iskustva s građevinskim radovima?

Ako samostalno popravljate prvi put, koristite penopleks, penofol ili stiropor. Mineralna vuna je previše mekana, teže se postavlja. A najproblematičniji materijal za vertikalnu toplinsku izolaciju je keramzit.

• Želite li uštedjeti?

Tada uzmite stiropor. To je najekonomičnija opcija. U protivnom kupite penopleks, mineralnu vunu ili penofol.

Kao što vidite, univerzalnog odgovora nema. Materijali se biraju ovisno o situaciji. Jasno odredite ciljeve, napišite na papir popis problema koje želite riješiti – i shvatit ćete čime izolirati balkon.